Pomoćne supstance u kozmetologiji

Solvensi
To su rastvarači i veoma čest su sastavni deo kozmetičkih preparata. Propilenglikol, voda, etanol … .
Tenzidi
Površinski aktivne materije tako što smanjuju površinski napon i primjenjuju se kao penušavci i sredstva za pranje. U stvari to su deterdženti. Jednostavno, prave penu. Natrijum-laurilsulfat (NaC12H25SO4), amonijum-laurisulfat i trietanolamin-laurisulfat (TEA-laurisulfat) pogodni su za izradu tekućih šampona. Ipak, najbolje osobine među alkilsulfatima i alkiletarsulfatima imaju magnezijum-laurisulfat i magnezijum-laurietarsulfat, jer su najbolje podnošljivi i zato se stavljaju u šampone za decu i preparate za pranje kože i kose osjetljivih osoba.
Emulgatori
Su sastavni delovi nekih kozmetičkih proizvoda, najčešće emulzija, emulzionih losiona i krema.. Imaju važnu ulogu u spajanju 2 faze, vodene i uljane u stabilnu i održivu formu preparata.
U odnosu na površinski naboj dele se na: katjonske , anjonske, nejonske i amfoterne emulgatore. U zavisnosti koja je faza dominantnija imamo 2 vrste emulzija: U/V i V/U, pa tako i 2 vrste emulgatora.
Viši masni alkoholi: cetil-alkohol, miristil-alkohol, holesterol i lanolinski alkoholi, zatim SPAN-ovi i glicerin-monostearat su vrlo su dobri emulgatori za emulzije tipa V/U i zato se mogu sami upotrebiti za pripremu masnih emulzija.
Brij® 35 , Polisorbati (TWEEN-ovi), TEA, natrijum-laurilsulfat su emulgatori za emulzije tipa U/V .
Amfoterni emulgatori nose i pozitivan i negativan naboj na molekulu. Na izoelektričkoj tački naboj se poništava. To su lecitini (iz soje, žumanca), proteini (želatina, kazein) i sapuni (betaini i sulfobetaini). Mogu graditi obe vrste emulzija.

Humektansi i emolijensi
Emolijensi i humektansi su materije i pripravci, koji omekšavaju kožu, poboljšavaju njenu elastičnost, čuvaju vlagu u koži.

Humektansi
Obuhvataju materije koje vezuju vodu i koje opskrbljuju kožu vlagom (ovlaživači, hidratizeri). Jedan od najstarijih i u isto vreme vrlo dobrih ovlaživača kože je natrijum-laktat. Zbog alkalnosti vodenih rastvora natrijum-laktata one se puferijaju mlečnom kiselinom. Pri izradi masnih krema za istu se svrhu preporučuje primena miristil-laktata i cetil-laktata. Polihidrični alkoholi (glicerol, propilenglikol, sorbitol, manitol) dobri su humektansi i zato se stavljaju u kreme, losione, i paste za zube. Dobri ovlaživači su urea, glukoza, želatina, avokadin (dobijen iz neosapunjivog dela ulja avokada), sluzi (iz lanenog semena, orhideja, korena belog sleza). Urea je vrlo čest sastojak krema za ovlaživanje kože i to ne samo za kozmetičku primenu nego i za lečenje dermatoza kod kojih se javlja izrazito suva koža. Ona povoljno djeluje i na zarastanje rana, a u visokim koncentracijama deluje keratolitički. Ekstrakti Aloe vera takođe mogu biti dobri ovlaživači. Hijaluronska kiselina je zaslužna da koža dece sadrži oko 65% vode.
Emolijensi
Stvaraju na koži tanak nepropusni film i tako sprečavaju gubitak vode iz kože. Koža je nakon primene ovih materija meka, elastična i sjajne površine.U grupi emolijensa nalaze se brojne supstance a najzastupljenije su :
-Dugolančani parafinski ugljikovodici: beli vazelin, čvrsti parafin, mikrokristalni voskovi (cerezin i ozokerit) i skvalen.
-Prirodni trigliceridi: esteri glicerola sa zasićenim i nezasićenim masnim kiselinama.
-Voštane materije: cetaceum, beli (pčelinji) vosak, lanolin, ulje jojobe i dr.
-Masne kiseline: laurinska, miristinska, palmitinska, stearinska, i nezasićene masne kiseline : oleinska, linolna, linolenska i arahidonska.
-Masni alkoholi: cetil alkohol, stearil alkohol, cetostearil alkohol.
-Od prirodnih lipida za kozmetologiju su važni: ulja kakaoa i kokosa. Polusintetički i sintetički lipidi Miglyol® i ceramid.
Ugušćivači (zgušnjivači)
Ugušćivači sa vodom daju koloidne sisteme. Zato se i nazivaju hidrokoloidi. One povećavaju viskoznost pripravaka, stabilizuju suspenzije i emulzije, a na kožu deluju emolijentno i protivupalno. Hidrokoloidi čine glavninu sastojaka u pripravcima koji se izrađuju u obliku gela, a pomoćne su materije pri izradi pasta za zube, losiona, tečnih pudera, krema, šampona i dr. To su dugolančani polimeri s molarnim masama od 103 do 106 . Osim toga pri izboru ugušćivača treba misliti:
-na rastvorljivost odabranog hidrokoloida
-na njegovu sposobnost geliranja
-na postojanost hidrokoloida pri različitim pH- vrednostima, povišenoj temperaturi i izlaganja mehaničkom stresu.
-na uticaj hidrokoloida na boju, ukus (važno za paste za zube) i miris proizvoda
-na mikrobiološku čistoću ugušćivača i s tim u vezi na stabilnost proizvoda
Prirodni organski hidrokoloidi (ugrušivači) su gume i sluzi.
Prirodni polisaharidi mogu da potiču iz algi i viših biljaka. Alginska kiselina dobja se iz smeđih alga.
Karagen se dobija iz crvenih algi.
Pektin se dobija iz plodova voća (jabuka, citrus vrsta).
Skrob, za izradu pripravaka u obliku gela je najčešće su kukuruzni i pšenični skrob.
Arapska guma (Gummi arabicum) se dobija iz debla ili grana Acacia vrsta.
Guar se dobija iz semena biljke Cyanopsis tetragonaloba L.
Karaja guma se dobija iz stabla i grana drva Sterculia urens.
Želatin je ugušćivač animalnog porijekla. Sastoji se od proteina dobijenih delimičnom hidrolizom životinjskih tkiva, npr. kože goveda, svinja i riba.
Etri celuloze su polusintetičke makromolekularne materije u kojima osnovu čine molekuli glukoze povezane β-glikozidnom vezom a celuloza se može modifikovati i dobiti etri na tri OH grupa, a među njima je najreaktivnija primarna hidroksilna grupa.
Sintetičke makromolekularne supstance koje se upotrebljavaju kao ugušćivači ili stvaraoci gela za kozmetičke pripravke jesu polivinil alkohol (PVA), polivinilpirolidon (PVP) i polimerizati akrilne kiseline (Sarbopoli).
Od neorganskih hidrokoloida za kozmetologiju su važne različite gline koje se ne rastvaraju u vodi, ali s vodom bubre dajući viskozne tečnosti ili gelove. Bentonit je prirodni koloidni hidratisani aluminijum-silikat. U ovu grupu spadaju još i aluminijum-magnezijum silikat i amorfni silicijum-dioksid.

Konzervansi
Konzervansi su sastojci koji štite proizvode od rasta bakterija i gljivica. Postoje prorodni i sintetički konzervansi. Neki konzervansi u kozmetičkim preparatima su zabranjeni jer mogu izazvati ozbiljne posledice.
Mogu se koristiti: etanol, EDTA, mlečna kiselina i neka eterična ulja.
Antioksidansi
Antioksidansi su sredstva za zaštitu kože od UV zračenja. Neki antioksidansi se u poslednje vreme izbegavaju jer mogu izazvati ozbiljne mutagene posledice na koži (parabeni). Mogu se koristiti: karotenoidi, kofein i sulforafan (nefenolna jedinjenja), kafena i ferulinska kiselina (fenolna jedinjenja). Takođe i brojne supstance iz grupe flavonoida (silimarin, kvacertin, rutin). Tu su još sumpor-dioksid, natrijum-benzoat.
Boje
Boje su sirovine, koje se preparatima dodaju iz čisto estetskih razloga. Treba biti oprezan jer mogu ispoljiti i toksično dejstvo. Mogu se koristiti dobijene iz biljaka, i to: plava – lavanda, kadulja, mahovina, zelena – smreka, ruža, gospina trava, žuta – limun, breza, crvena – ruzmarin, trnjina, itd.

Mirisi
Mirisi su supstance koje se dodaju da bi se poboljšao miris preparata a time i olakšana i bolja primena. Limonen, kumarin mogu, dok neki dovode do vrlo ozbiljne alergijske reakcije ( cimetaldehid ).

Bioaktivne supstance u kozmetologiji

Šta su bioaktivne materije u kozmetologiji?
Pod bioaktivnim materijama u kozmetologiji se podrazumevaju supstance koje mogu da ispolje farmakološko, fiziološko, fizičko i hemijsko dejstvo, pri čemu se njihovo delovanje na strukturu ili funkciju kože i njene priveske može dokazati.
Biogeni stimulansi:
Među supstancijama koje se označavaju kao „biogeni stimulansi“ glavni su hormoni, vitamini i enzimi.
Hormoni
Kozmetički pripravci ne smeju sadržavati hormone. Mogu ih sadržavati jedino pripravci koji se koriste u dermatološkoj kozmetologiji. Najčešće su to kortikosteroidi, a ređe polni hormoni.
Vitamini
Spektar delovanja vitamina obuhvata uticaje na keratinizaciju ćelija epidermisa, na ovlaživanje i omekšavanje kože, na strukturiranje stabljika vlasi, potom na zaštitu od UV-zračenja, od okisidativnih promena, od nastanka nitrozoamino jedinjenja, a neki se vitamini upotrebljavaju i kao boje (npr. laktoflavin (C17H20N4O6).
Povoljni uticaji vitamina na kožu i priveske mogu se postići peroralnim uzimanjem dijetetskih vitaminskih preparata i lokalnom primenom krema, losiona i drugih oblika preparata, kojima su dodati vitamini. Lokalna primena vitamina ima prednosti nad oralnim uzimanjem, jer nisu potrebne velike doze. Pri uzimanju vitamina rastvornih u uljima, velike doze mogu biti štetne.U kozmetologiji se Vitamin C (askorbinska kiselina) upotrebljava za sprečavanje paradentoze i zato se dodaje sredstvima za čišćenje zuba i negu usne šupljine (paste za zube, vode za ispiranje usta). Vitamin B6 (piridoksin), njegovi estri i soli važni su za normalno funkcionisanje kože. Znaci manjka vitamina B6 su živčane smetnje, anemija i promene na koži oko očiju, nosa i usta. Vitamin A (retinol) i njegovi esteri (acetat, palmitat) verovatno su najčešće upotrebljavani vitamini za kozmetičke proizvode. Vitamin A reguliše orožnjavanje kože i deluje u smislu regeneracije tkiva, pospešujući mitozu i proliferaciju ćelija epidermisa.


U kozmetičke preparate je izričito zabranjeno stavljati kiselinu vitamina A (retinolna, retinoička) i njene soli, te vitamine D2 i D3. Ova zabrana dakako ne vredi za primenu retinoičke kiseline u okvirima dermatološke kozmetologije!!!


Vitamin E (α-tokoferol) smanjuje mogućnost nastanka akni.
Vitamin F se koristi u preparatima za zaštitu kože od ekcema.
Enzimi
Bilo je mnogo pokušaja za primenu enzima u kozmetologiji, a vrlo malo ih je ostvareno i to zbog njihove nestabilnosti u pripravcima koji sadržavaju vodu ili u onima koji imaju nepovoljnu nestabilnost u pripravcima koji sadržavaju vodu ili u onima koji imaju nepovoljnu pH-vrednost za delovanje odeđenog enzima. Proteolitički enzimi su u pripravke za čišćenje zuba i negu usne šupljine te u gume za žvakanje sa svrhom da smanje odlaganje mucina i plaka, te stvaranje kamenca na zubima. U maske za lice stavljaju se takođe proteolitički fermenti (npr. pankreatin, pepsin, tripsin), jer čiste kožu. U maske za masnu kožu stavljaju se lipolitički enzimi – lipaze.

  Kozmetičke supstance koje ispoljavaju dejstvo:

            Dezificijensi i Antiseptici 
      Su sredstva za uništavanje bakterija i virusa i razlikuju se samo u koncentraciji. (Solutio Formaldehydi, srebro-nitrat, mentol, borna kiselina...).
  Abrazivi 
      Su sredstva za čišćenje i poliranje.(Kalcijum-karbonat, kalcijum-hidrogenfosfat, magnezijum-fosfat, magnezijum-karbonat, aluminijum-hidroksid...).
   Iritansi i Rubefacijensi
      Su sredstva za nadraživanje, šireći krvne sudove na površini kože, izazivajući osećaj toplote To su: kamfor, mentol ... .

   Flokulanti 

Su sredstva za skupljanje sitne nečistoće. Spadaju: natrijum-citrat, želatin, tanin.
Keratolitici
Supstance koje odvajaju odumrle površinske slojeve kože. Tu spadaju: natrijum-karbonat, rezorcinol, sapo kalinus…
Adstrigensi
Supstancedeluju na površinsko skupljanje tkiva. aqua calcis, aluminijum-subacetat, cink-oksid.
Antiflogistici
Zaštitna sredstva od UV-zraka. Antipirin (Fenazon).
Antimikotici
Sredstva protiv gljivica. Sulfur precipitatum, natrijum-tetraborat.
Adsorbensi
Supstance koje imaju sposobnost adsorcije (imaju veliku unutrašnju površinu). Oni su protektivi za kožu. Talk, zeolit.

Podela prema poreklu


a) Prirodne supstance
b) Polusintetske supstance
c) Sintetske supstance
a) Prirodne supstance
Dobijaju se iz prirodnih sastojaka i na njima se ne vrše hemijske promene.
U kozmetici preovladava trend primene prirodnih komponenti. Tome doprinose alarmantni podaci ispitivanja štetnosti nekih sintetičkih sirovina i uticaja na zagađenje prirode.
Napomena: Vrlo mali broj proizvoda koji se nalaze na tržištu pod nazivom “prirodni” sastavljen je samo od sastojaka prirodnog porekla. Skoro je nemoguće izraditi kremu, losion, šampon, pastu za zube… bez sintetičkih emulgatora, konzervanasa i sl.
Aroma-kozmetika je izrađena od od prirodnih sastojaka: etarska ulja, prirodna masna ulja…
Za ostale “prirodne” kozmetičke proizvode priroda je uzor, ali ne mora biti i izvor svakog sastojka.
Dele se na:
Biljne droge
Sirovine životinjskog porekla
Mineralne sirovine
Pregled sirovina biljnog porekla koji se upotrebljavaju u kozmetičkim preparatima:
U kozmetičkoj industriji upotrebljavaju se alginati i karagenani (ekstrahuju se iz smeđih i crvenih algi) za izradu želea, stabilizaciju pasta za zube, krema, losiona i sl.
Aromatično bilje i etarska ulja mogu delovati na kožu stimulativno, antiseptički i umirujuće. Za bledu i devitaliziranu kožu preporučuje se: ruzmarin, lavanda, kamilica, tamjan, bor, kadulja i etarska ulja limuna, narandže i bergamote.
Ekstrakti humamelisa izvrsno umiruje kožu, smanjuje crvenilo i učvršćuje kožu.
Ekstrakti lista eukaliptusa i paprike toniziraju kožu i jačaju cirkulaciju krvi u koži.
Alantonin je proizvod metabolizma belančevina u biljnim i životinjskim organizmima. Pogodan je za primenu na koži, jer uklanja nekrotično tkivo, Ekstrakti melise i Aloe vera deluju bakteriostatski i baktericidno, dobro ovlažuju kožu, zaceljuju oštećenja kože i obnavljaju kožu.
Smeša flavonoida iz ginka i divljeg kestena značajno smanjuje odlaganje masti kod celulita pa se stavlja u pripravke za negu kože na gluteusima, bedrima.
Zaštitu od UV-A zračenja daje eksrakt iz divlje maćuhice, a od UV-B zračenja ekstrakt iz zelene kafe. Ovi ekstrkti deluju i antioksidativno.
Masna ulja iz bilja su važni emolijensi. Ona sadrže karotinoide, esencijalne masne kiseline, a u neosapunjivom delu masnih ulja nalaze se steroli, npr. avokadin u ulju avokada, koji ima izrazito hidratizirajuće dejstvo na kožu, a uz to povećava količinu rastvorljivog kolagena u dermisu.
Ulja badema, lešnika, bundeve i lana deluju protivupalno. Ulje šipka bogato je vitaminima B, C, E i F. Ono hidratizira kožu i olakšava pigmentaciju kože.
Sokovi voća: limuna, narandže, breskve, višnje, jabuke, jagode, zatim sokovi povrća: paradajza, šargarepe, salate, krastavaca, celera, patlidžana, bundeve, graška, krompira imaju povoljno delovanje na kožu. Oni deluju umirujuće, stišavaju crvenilo kože, omekšavaju i jačaju kožu i daju joj svežinu.
Alge i ekstrakti algi podmlađuju kožu i poboljšavaju protok krvi u koži. Zato se stavljaju u mnoge kozmetičke preparate, naročito u maske za lice i preparate protiv celulita. Skrobovi su takođe važni za kozmetologiju. Oni su ugušćivači ili su konstituensi pudera i sličnih proizvoda. Pri tome najveću primenu ima skrob pirinča, a zatim skrob kukuruza i žitarica.

                                                 
      Drugi važan polisaharid je celuloza. Za kozmetologiju se upotrebljava mikrokristalna celuloza s veličinom čestica od 20 do 150 µm. Ona je stabilizator emulzija, vezivo u pastama za zube i sastojak pudera i maski. 




                                            
      α-hidrokiseline (AHAs) nazivaju se „voćne kiseline“, za ljuštenje rožastog sloja, keratoza, bradavica i bora, dobijaju se iz šećerne trske, kiselog mleka, starog vina i dr. AHAs se dobro podnose i ne uzrokuju fotosenzibilnost. α-ketokiseline (npr. pirogrožđana kiselina) slično deluju. Glikolna kiselina (H2C(OH)COOH), protiv bora, (H3C-CH(OH)COOH), ima najmanju molekularnu masu od svih mlečnih kiselina. Sa 4 C-atoma su maleinska (HOOC-CH=CH-COOH) i vinska kiselina        ( C4H6O6), a sa 6 C-atoma limunska i glukonska kiselina (C6H12O7). 


Aktivne materije animalnog porekla dobijaju se iz ovarija, testisa, placente, embrija, mozga, kože, ovčje vune, kostiju, slezine, timusa, sluznice creva, seruma i drugih tkiva ili su ti proizvodi životinja kao što su mleko, jaja, med, pčelinji mleč i propolis.
Pregled sirovina životinjskog porekla koji se upotrebljavaju u kozmetičkim preparatima:
Prema uputstvima Evropske unije za izradu kozmetičkih preparata ne sme se upotrebljavati tkivo i tečnosti dobijene iz mozga, leđne moždine i očiju goveda, ovaca i koza. Razlog tome je poznato oboljenje goveda, ovaca i koza: spongioformna encefalopatija (BSE), koja se kod ljudi javlja kao Creutzfeldt-Jacobova bolest.
Različiti proteini animalnog porekla poboljšavaju stanje kože, kose i nokata. Koriste se skleroproteini: kolagen, elastin i keratin. Kozmetički aktivni kolagen je rastvorljivi prirodni kolagen sastavljen od niza aminokiselina s naznačenom količinom glicina, prolina, hidroksiprolina i hidroksilizina. Takav kolagen je sastojak vezivnog tkiva i on poseduje enormnu snagu vezivanja vode, jer 15 delova kolagena veže 85 delova vode. Na ceni je prirodni kolagen dobijen iz riblje kože i sericin koji se dobija iz svile.
Svi proteini lako se vežu na kožu i kosu. Oni ovlažuju epidermis i snižavaju transepidermalni gubitak vode. Vezivanjem na kosu popravljaju oštećenja vlasi. Hidrolizom proteina mogu se postići proizvodi s različitim molekularnim masama. Najčešće se upotrebljavaju hidrolizati kolagena i hidrolizarni proteini soje sa Mr oko 2000, hidrolizati elastina s Mr 3000-5000 te hidrolizati keratina s Mr oko 600.
Mukopeptidi, koji se dobijaju iz intestinalne mukoze goveda, utiču na površinsku mikrocirkulaciju i tako ubrzavaju procese u koži. Ekstrakt iz testisa mladih bikova stavlja se u preparate za podmlađivanje. Ekstrakt iz timusa teladi sadrži proteine s posebnom biološkom aktivnosti, a isto tako i vitamine, esencijalne aminokiseline, nukleinske kiseline i nukleotide. Mehanizam delovanja na kožu nije objašnjen, ali je dokazano da povoljno deluje na rast kose kod androgenetske ćelavosti i ćelavosti zbog delovanja vanjskih štetnih uticaja.
Hijaluronska kiselina dobija se biotehnološkim postupkom. Ona izvrsno ovlažuje kožu i zato se stavlja u hidrantne kreme. Često se kombinuje sa natrijum-laktatom i mlečnom kiselinom. Iz različitih životinjskih organa, npr. iz sluznice duodenuma, mogu se takođe dobiti mukopolisaharidi. Najčešće su to smeše hijaluronske kiseline s hondroitin sulfatom, koje se zbog ovlaživanja kože stavljaju u hidrantne kreme i losione.

      Med je sredstvo koje se od davnina upotrebljava za izradu pripravaka sa svrhom hidratizacije kože i zaceljivanja ozleda kože. Obnavlja kožu, deluje protivupalno i zato je pogodan za pripravke koji se primenjuju nakon sunčanja. Propolis je nadalje pogodan za dezinfekciju usne šupljine i za lečenje paradentoze. Matični mleč zbog sadržaja belančevina, vitamina (B1, B2, B3, B6, B7, pantotenska kiselina) i esencijalnih aminokiselina deluje kao ovlaživač, antiseboretik, kao tonik za kožu, Stavlja se u kreme za negu zrele kože, u pripravke za celjenje rana, za akne i sl. Pčelinji vosak je emolijens, koji se od davnine upoterbljava za izradu emolijentnih krema, za adhezivne depilatore, za ruževe za usne i druge kozmetičke proizvode. 

b) Polusintetičke sirovine: to su prirodne sirovine na kojima je izvršena neka hemijska promena.
Primer:
celuloza (prirodni polisaharid) – nerastvorna u vodi
natrijum-karboksimetilceluloza – rastvorna u vodi
Iz mnogih prirodnih komponenata daljim, uglavnom hemijskim postupcima, dobijaju se supstance s promenjenim osobinama, koje im omogućavaju veću primenu za izradu kozmetičkih pripravaka. Tako se npr. iz različitih skrobova esterifikacijom skroba anhidridom ćilibarne kiseline dobijaju skrobovi, koji u prisutnosti vode ne bubre. Iz celuloze se delovanjem neorganskih i organskih kiselina dobijaju estri. Ako se slobodne hidroksilne grupe u celulozi eterifikuju, tada se dobijaju parcijalni etri celuloze, npr. metilceluloza, hidroksipropilceluloza, karbokdimrtilceluloza i dr.
Na primeru lanolina vide se još veće mogućnosti dobijajanja raznih supstanci. Izolacijom pojedinih frakcija može se dobiti holesterol, lanolinski alkoholi i masne kiseline.

c) Sintetičke sirovine: dobijaju se hemijskim reakcijama sinteze u laboratorijama ili industrijskim pogonima. Mnoge sintetičke supstance načinjene su prema prirodnom uzoru, kao što su: (±)-α-bisabolol, S-gvajazulen, a postoji i sintetički lanolin (Softisan® 649), sintetički voskovi i sintetički tečni trigliceridi (npr. Miglyoli®). Takođe, među sintetičke komponente spadaju i većina tenzida, neki ugušćivači (poliakrilna kiselina – Carbopol)… Obično nose trgovačke nazive.

Podela prema nameni:
Sirovine za izradu preparata za čišćenje, negu, zaštitu kože, ruževa za usne, lakova za nokte, depilatora, pudera za lice…
O tome smo već pisali u prethopdnom poglavlju.

Podela prema hemijskom sastavu:
a) Organske
b) Neorganske

a) Organske supstance
Mogu biti biljnog ili životinjskog porekla, dok su ćelije, tkiva i proizvodi humanog porekla (npr. ekstrakt placente) izričito su zabranjeni za kozmetičku primenu.
Supstance biljnog porekla su najbrojnije i one se dobijaju iz plodova, lišća, cveća, kore, korena, semena i polena. Veliki značaj za kozmetičke proizvode imaju: prirodni voskovi i smole, ulja, sokovi i kaše, voća i povrća, zatim biljke koje sadrže boje, tanine, steroidne komponente…
Među sirovinama prirodnog porekla nalaze se komponente neorganskog i organskog porekla.
b) Neorganske supstance
U ovu grupu prirodnih sirovina spadaju razne mineralne supstance i veliki broj neorganskih jedinjenja (kaolin(Al2H4O9Si2), bentonit (Al2H2O6S), hektorit, druge gline…), talk, različiti karbonati, natrijum-hlorid(NaCl), oksidi gvožđa… .

Podela prema dejstvu:
Grupišu se prema ulozi u kozmetičkom preparatu:
a) Bioaktivne sirovine (ispoljavaju dejstvo u preparatu)
b) Pomoćne sirovine u preparatima (emolijensi, humektansi, tenzidi, konzervansi…)